Web Analytics

See also ebooksgratis.com: no banners, no cookies, totally FREE.

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Informatsii ti limba armãneascã - Wikipedia

Informatsii ti limba armãneascã

''Di Wikipedia, Entsiclopedia liberã''

Aesta easte Wikipedia pi armãneashce. Limba armãneascã easte unã limbã tsi pricade tu gruplu-a limbilor romanitse (neolatine) di not-datlu. Piste 2,000,000 di Armãnj di tu Gãrtsia, REIM, Arbinishia, Sãrghia, Romãnia shi Vurgaria zburãscu armãneshce.

Contents

[edit] Informaţii despre limba aromână

Aceasta este Wikipedia în aromână. Limba aromână (după unii lingvişti dialectul aromân al limbii române şi după alţii limbă separată) aparţine grupului estic al limbilor romanice (neolatine). Peste 2,000,000 de aromâni din Grecia, FRIM, Albania, Serbia, România şi Bulgaria vorbesc aromâna.

[edit] Πληροφορίες για την αρωμανική (βλάχικη) γλώσσα

Αυτή είναι η αρωμανική Βικιπαίδεια. Η αρωμανική είναι μια λατινογενής γλώσσα του ανατολικού κλάδου. 2,000,000 Αρωμάνοι (Βλάχοι) στην Ελλάδα, στην Αλβανία, στην ΠΓΔΜ, στη Σερβία, στη Ρουμανία και στη Βουλγαρία μίλουν αρωμανικά.

[edit] Informacion mbi gjuhën aromune (vllahe)

Kjo është Wikipedia në gjuhën aromune (vllahe). Gjuha aromune (vllahe) është një gjuhë indo-evropiane e familjes së gjuhëve romane (neollatine). 2,000,000 aromunë (vllahë) flasin gjuhën aromune (vllahe) në Greqi, në Shqipëri, në IRJM, në Serbi, në Rumani dhe në Bullgari.

[edit] Информации за ароманскиот (влашкиот) јазик

Ова е ароманската (влашката) Википедија. Ароманскиот (влашкиот) јазик спаѓа во групата на источноромански јазици кои произлегле од мешањето на античките јазици (тракиско-илирски, епирски, тесалиски и древномакедонски) со латинскиот јазик за време на римското владеење со Балканот. 2,000,000 луѓе од Грција, ПЈРМ, Албанија, Србија, Романија и Бугарија зборуваат аромански (влашки).

[edit] Информация за армънския език

Това е армънската Уикипедия. Аромънски е език от езиковата група на романските езици. Някой лингвисти считат армънския за диалект на румънския език. Повече от 2,000,000 aромъни от БЮРМ, Албания, Сърбия, Румъния България и Гърция армънски.

[edit] Информација о влашком (арумунском) језиком

Ово је аромунска Википедија. Аромунски језик спада у групи источнороманских језика, који су произашли мјешањем античких језика (трако-илирски, епирски, тесалијски и македонски) са латинским језиком, у времена Римске владавине Балкана. Око 2,000,000 становника Грчке, БЈРМ, Албаније, Србије, Румуније и Бугарске говори влашким језиком.

[edit] Ulahça dili bilgileri

Bu Vikipedi Ulahça'dadır. Ulahça Romans dillerin doğu koluna mensuptur. 2,000,000 Ulahlar Yunanistan'da, Arnavutluk'da, EYMC'da, Sırbistan'da, Romanya'da ve Bulgaristan'da Ulahça'yı konuşıyorlar.

[edit] Information sur l'aroumain

Vous êtes sur le Wikipedia en aroumain. L'aroumain est une langue romane orientale. Environ 2.000.000 locuteurs en Grèce, Macédoine (FYROM), Albanie, Serbie, Roumanie et Bulgarie parlent l'aroumain.

[edit] Information about the Aromanian language

This is the Aromanian Wikipedia. Aromanian is an Eastern Romance language. 2,000,000 people from Greece, FYROM, Albania, Serbia, Romania and Bulgaria speak Aromanian.

[edit] Informazioni sulla lingua arumena

Questa è la Wikipedia arumena. L'arumeno è una lingua romanza orientale. 2.000.000 di persone in Grecia, Albania, Serbia, Macedonia (FYROM), Romania e Bulgaria parlano l'arumeno.

[edit] Informo pri la lingvo arumana

Vi estas sur la paĝo de Vikipedio en la arumana lingvo. La arumana estas orienta latinida lingvo. Ĉirkaŭ 2.000.000 da personoj en Grekio, Makedonio (FYROM), Albanio, Serbio, Rumanio kaj Bulgario parolas la arumanan.

[edit] Auskunft über das Aromunische

Dies ist die aromunische Wikipedia. Die aromunische Sprache ist eine ostromanische Sprache. (Einigen Linguisten zufolge ist es ein Dialekt des Rumänischen, andere Linguisten klassifizieren es als eigene Sprache.) Etwa 2 Millionen Menschen in Griechenland, (Ehemalige jugoslawische Republik) Mazedonien, Albanien, Serbien, Rumänien und Bulgarien sprechen Aromunisch.

[edit] Informacje o języku arumuńskim

To jest Arumuńska Wikipedia. Arumuński to język wschodnioromański. 2,000,000 ludzi z Grecji, BJRM, Serbii, Rumunii i Bułgarii mówi po arumuńsku.

Static Wikipedia (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2006 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Static Wikipedia February 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu